DUŠKO JE ŽIVEO ZA FUDBAL! CEO ŽIVOT MU JE POSVETIO: U subotu ćemo se setiti našeg Bukija!
Fudbal je bio i ostao religija i posvećenost za mnoge ljude. Ali, onako kako ga je živeo Duško Bulaja, e to je posebna priča.
U subotu 25. aprila na groblju u Bečmenu, porodica Duška Bulaje, prijatelji i zaljubljenici u fudbalsku magičnu igru parastosom odaće počast našem Bukiju.
Dalmatinac u Sremu
Duško Bulaja rođen je 28.februara 1984. godine u srpskoj porodici u Zadru. Od malih nogu pokazivao je interes za sport, pre svega za fudbal i košarku. Uz vršnjake i starije "terao" je loptu svaki dan, ili ubacivao u koš. A, onda je došla teška 1991. godina, Srbi su postali nepoželjni u Hrvatskoj. Mali Duško sa majkom, ocem i sestrom Dušankom morao je da napusti rodni kraj. Da napusti Dalmaciju u kojoj su njegovi živeli vekovima, da ostavi sve što je imao, sem života.
Bulaje su se uputile u neizvesnost. Porodica je odlučila da novo gnezdo svije u Srbiji, u ravnom Sremu, u mestu Bečmen nadomak Beograda. I nije mnogo trebalo Dušku da se privikne na novu sredinu. Bio je druželjubiv, duševno dobar, a kao takav lako je pronalazio svoj put i mesto. Sa lokalnim mangupima lako je izlazio na kraj, nije bio od onih koji sporove rešavao pesnicama, već kompromisom, toplom reči i savetom. U osnovnoj i srednjoj školi igrao je košarku, ali onda je nešto kvrcnulo kod njega i posvetio se fudbalu.
Nije zaboravio legende Šumadinca
Lokalni fudbalski klub "Šumadinac" doživeo je procvat u vreme kada je Duško Bulaja bio trener i predsednik kluba. Znao je i kako da se odnosi prema veličinama kluba, bivšem sekretaru Dragi Gavranoviću i počasnom predsedniku Zoranu Nedeljkoviću. Sa još nekoliko ljudi iz kluba pokrenuo je, a onda i realizovao inicijativu da letnji turnir u malom fudbalu 4x4, koji je vremenom postao jedan od najcenjenijih u Sremu, ponese ime po Dragi Gavranoviću. U isto vreme stadion "FK Šumadinac" nazvan je po Zoranu Nedeljkoviću.
I trudio se popularni Buki da popularizuje fudbal u mestu koje je prihvatilo njega i njegovu porodicu. Dao je celog sebe, čak i zapostavio sopstveni privatni život. Bio je u klubu od ranih, pa sve do kasnih jutarnjih sati, čak 11 godina bio je trener FK Šumadinac. Obavljao je administrativne, ali i praktične poslove poput uređenja terena i prostorija, nije se libio da odlazi i na sastanke u opštinu i traži sredstva za klub. A, svakog dana odlazio bi na posao, jer je radio kao vozač tramvaja u GSP i bio omiljen kod žitelja Novog Beograda, koji su obožavali da se voze "sedmicom" kad njome upravlja Buki.
Voleo je Duško i muziku, kao i svaki Dalmatinac Crvenu zvezdu. Na veseljima je znao da se lati mikrofona i zapeva krajiške pesme. A, onda su njegove emocije dolazile do izražaja, proradio bi u njemu onaj "gen dalmatinskog krša" iz kojeg su iznikle Bulaje. I tada je nastajalo opšte narodno veselje.
Školovanje za trenera i borba za život
A, onda je u jednom trenutku, posle decenije ipo života za Šumadinac i fudbal Duško osetio nerazumevanje, ali i prezasićenost. Odlučio je da izazov potraži u novoj sredini. Otišao je u Boljevce u Posavac i tamo sa istim elanom nastavio da gradi i radi. Ujedno, počeo je i školovanje za trenera, bio redovan na predavanjima u FSS, želeći da dođe do PRO licence, kako bi se okušao i na velikoj sceni. Malo se posvetio i sebi, uredio je svoj život, smirio se i oženio. I kada je sve bilo potaman, podmukla bolest se ušunjala u njegov život. Nije ni osetio.
Umesto da uživa u blagodetima, morao je da se bori za svoj život. Došli su teški dani, protkani neizvesnošću. Buki je bio borac, nije se predavao, ali je bolest bila jača. Jedan život ugasio se iznenada 28. aprila 2025. godine. Otac, majka, sestra i sestričina ostali su neutešni. Izgubili su sina, brata i ujaka, izgubili su oslonac i stub u porodici. Kumovi i mnogobrojni iskreni prijatelji ostali su bez čoveka koji je za njih uvek bio na usluzi, u bilo koje doba dana ili noći.
A, na spomeniku piše...
Ali, legat i sve ono što je Buki stvorio, ostalo je iza njega. FK Šumadinac danas živi, fudbal je i dalje najomiljeniji sport u Bečmenu, a letnji turnir u malom fudbalu i turnir za Ognjenu Mariju postali su simbol i brend mesta.
Buki je otišao u večnost i sa neba gleda... A, na njegovom spomeniku ostalo je zauvek zapisano:
- Voleo je fudbal i Zvezdu baš. Sad je i sam postao zvezda. Slušaćemo njegovu krajišku pesmu sa neba.